Otvorite svoju omiljenu društvenu mrežu… i naiđete na sadržaj koji savršeno odgovara vašem ukusu, vašim mišljenjima, vašim interesima. Previše praktično? Da. Previše udobno? Također. Time što nam se prikazuje samo ono što želimo vidjeti, riskiramo da više ne vidimo ostalo . Dobrodošli u “mjehur filtera”… i budite oprezni, to može imati veći utjecaj nego što mislite.
1- Šta su tačno algoritmi?
Društvene mreže, video platforme i pretraživači koriste algoritme – računarske programe koji sortiraju, odabiru i daju prioritet sadržaju koji vidimo. Cilj? Da ostanemo povezani što je duže moguće.
Platforme koriste nekoliko mehanizama kako bi privukle našu pažnju:
- Personalizacija sadržaja : Algoritam favorizira objave koje nam se sviđaju, čime učvršćuje naša postojeća uvjerenja.
- Isticanje viralnog sadržaja : Objave koje generiraju najviše interakcije (komentara, dijeljenja) se ističu, bez obzira na njihovu tačnost. Stoga često daju prioritet najkontroverznijem i najnasilnijem sadržaju. Automatizacijom vidljivosti najkontroverznijih i najpopularnijih vijesti, algoritmi imaju tendenciju da podstiču viralnost i, kao nuspojavu, favorizuju dezinformacije i poruke mržnje.
- Ponavljanje i izloženost : Što više nešto vidimo, to više vjerujemo u to, čak i ako je lažno.
- Preporuke zasnovane na angažmanu : Što smo više zainteresovani za neku temu, to ćemo dobijati više sličnog sadržaja.
2- Filterski mjehurić i komore za odjek
Analizirajući vaše interakcije (lajkove, dijeljenja, pretplate itd.), platforme nastoje privući vašu pažnju prikazujući vam publikacije koje potvrđuju vaš ukus, vaša mišljenja i vaša interesovanja.
➡️ Što više gledate određenu vrstu videa, to ćete je više vidjeti.
➡️ Što više lajkujete objave s iste političke strane, to će vam algoritam više predlagati druge istog tipa.
Kada vam algoritmi više puta nude sadržaj koji ukazuje u istom smjeru, ulazite u ono što se naziva balon filtera. Rezultat? Različita gledišta postepeno nestaju iz vašeg news feeda.
Ovo algoritamsko sortiranje može ojačati vaša uvjerenja, smanjiti vašu otvorenost uma i potaknuti pristranost potvrđivanja (činjenica favoriziranja informacija koje potvrđuju ono u što već vjerujete). Na kraju, riskiramo da se zarobimo u jednoj viziji svijeta, bez ikakvog sukoba ideja.
Sličan, ali malo drugačiji fenomen je fenomen eho komore . Ovdje ne samo algoritmi biraju sadržaj, već i same grupe : na društvenim mrežama pratimo ljude koji su poput nas, pridružujemo se zajednicama koje dijele naše ideje… Funkcionišući kao eho komore za svjetonazore pojedinaca, kaže se da su eho komore mjesto gdje se umovi radikalizuju.
Upečatljiv primjer ovog mehanizma je zajednica “Incel” . Ova zajednica je nastala okupljanjem muškaraca koji nisu mogli pronaći partnera i koji su se grupirali online kako bi razgovarali o svojim emocionalnim neuspjesima. Brzo su neki članovi zajednice počeli izražavati sve otvorenije mizogina mišljenja . Grupa Incels je zatim slijedila klasičan obrazac radikalizacije: pojava vođa, sve žešća afirmacija identiteta grupe, progresivno isključivanje iz drugih grupa, izolacija.
| Koncept koji treba kvalifikovati Prema nekim istraživačima, ljudi koji ne traže aktivno informacije na društvenim mrežama ponekad mogu biti izloženi većoj raznolikosti izvora od onih koji ih uopće ne koriste. U stvari, algoritmi mogu čak proširiti naše vidike, izlažući nas sadržaju koji nikada ne bismo sami pronašli. Jer bez njih bismo uvijek konsultovali iste izvore, iz navike (iste novine, isti kanal itd.). (1) Štaviše, polarizacija mišljenja nije samo posljedica zarobljavanja u filter mjehurićima . Studije pokazuju da što smo više izloženi informacijama koje su u suprotnosti s našim idejama, to više težimo da… ojačamo svoje početne stavove. (2) Drugim riječima, nije uvijek introspekcija ta koja polarizira, već ponekad sama konfrontacija – posebno kada se odvija u konfliktnoj klimi.
(1) Richard Fletcher, Izvještaj o digitalnim vijestima Reuters instituta / Fletcher, R. i Nielsen, RK (2018). Da li su ljudi slučajno izloženi vijestima na društvenim mrežama? Komparativna analiza. Novi mediji i društvo (2) Društveni mediji, politička polarizacija i političke dezinformacije: Pregled naučne literature |
3 – Koji su rizici?
Ostanak u informacionom balonu može imati nekoliko posljedica. Prvo, debate postaju radikalnije : svi se drže svojih stavova, nijanse nestaju, a dijalog postaje teži.
Drugo, ova zatvorena okruženja podstiču širenje lažnih vijesti . Lažne informacije koje potkrepljuju naše ideje imaju veću vjerovatnoću da budu povjerovane… i podijeljene. Više se ne trudimo da ih provjerimo jer “izgledaju tačno”.
Vremenom, ovo može pojačati nepovjerenje prema drugima . Različite ideje djeluju apsurdno, prijeteće i neshvatljivo. Na kraju svijet vidimo samo kroz iskrivljenu prizmu – i tu počinje kognitivna izolacija : gubitak kontakta s mnoštvom gledišta, iskustava i stvarnosti.
4- Možemo li izaći? Dobre vijesti: da.
Sortir de sa bulle n’est pas toujours agréable, mais c’est possible — et nécessaire pour garder un esprit critique en alerte.
Une première étape consiste à varier les sources d’information, en suivant des médias ou des personnes qui ne pensent pas comme nous. Cela ne veut pas dire être d’accord avec eux, mais accepter de les écouter. Il est aussi utile de prendre le temps de vérifier une info avant de la partager, surtout si elle nous paraît “trop belle pour être fausse”.
Autre piste : changer de formats. Écouter un podcast, lire un long article ou regarder un documentaire permet souvent de prendre du recul, loin de la frénésie des fils d’actu.
Et puis, adopter des réflexes simples peut faire la différence : se demander “Pourquoi je vois ce contenu ? Est-ce qu’il reflète vraiment la réalité ?” ou encore désactiver la personnalisation sur certaines plateformes, quand c’est possible.
Bref, élargir son horizon, c’est avant tout accepter de sortir de sa zone de confort. Et c’est comme ça qu’on garde l’esprit ouvert… même à l’ère des algorithmes.
