Izmijenjene fotografije, izvučene iz konteksta, pametno kadriranje ili jednostavno optički efekti, slike ponekad zavaravaju... Za svaku sliku, na vama je da odlučite: je li autentična, je li manipulirana, je li montaža? Na vama je red! 1. Šta znači termin „clickbait“? Obmanjujući naslov koji privlači pažnju, ali nema veze sa stvarnim sadržajem teksta. Vrsta informativnog članka koji je tačan i direktan. Video-oglas koji se automatski pokreće kada se članak otvori. Prazno 2. Dok skrolujete kroz mrežu X, nailazite na članak koji je više puta podeljen i u kojem se tvrdi da su izbori bili namešteni. Kako treba da reagujete? Odmah podeliti članak, jer je široko rasprostranjen, čak i od strane verifikovanih profila. Proveriti autentičnost članka tako što ćete utvrditi ko je autor i na kom je sajtu informacija objavljena. Unakrsno proveriti navode konsultujući druge izvore i videti da li ih je potvrdilo više relevantnih medija i nadležnih institucija. Smatrati članak verovatno tačnim, jer izaziva zabrinutost u vezi sa izbornim procesom. Prazno 3. Koja se strategija često koristi u teorijama zavere? Naučno zaključivanje zasnovano na ponovljivim eksperimentima. Gomilanje činjenica bez logičke povezanosti (argumentativni mille-feuille). Prihvatanje kritike i kontradiktorne debate. Isključivo citiranje priznatih akademskih izvora. Prazno 4. Zašto treba biti oprezan sa slikama koje se dele na društvenim mrežama? Zato što mogu biti izvučene iz konteksta. Zato što ih mediji uvek uređuju. Zato što se mogu manipulisati ili falsifikovati. Sve slike pronađene na internetu nužno su istinite. Prazno 5. Veb-sajt objavljuje fotografiju koja navodno prikazuje rat koji je trenutno u toku. Pretragom interneta otkrivate da je ista fotografija korišćena za ilustrovanje drugog sukoba pre nekoliko godina. Koja je manipulacija upotrebljena? Digitalno retuširanje. Slika izvučena iz konteksta. Deepfake. Fotomontaža. Prazno 6. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Zašto bismo slušali savete ovog političara o ekonomiji? On je propao u sopstvenom poslu!“ Apel na autoritet. Ad hominem. Lažni uzrok. Prazno 7. Tokom debate, neko vam kaže: „Naučnici ne žele da priznaju istinu o globalnom zagrevanju, velike kompanije ih plaćaju da lažu!“ Koja je ovde kognitivna pristrasnost u pitanju? Pristrasnost potvrđivanja. Pristrasnost reprezentativnosti. Pristrasnost sidrenja. Pristrasnost dostupnosti. Prazno 8. Viralni video tvrdi da su „piramide izgradili vanzemaljci jer je nemoguće da su ljudi tada imali tako naprednu tehnologiju“. Koja pristrasnost je ovde prisutna? Argument iz neznanja („ne znamo, dakle…“). Zabluda lažne dileme. Kružno zaključivanje. Ad hominem napad. Prazno 9. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Ako ne usvojimo ovaj zakon, društvo će se urušiti i svi ćemo postati siromašni.“ Lažna dilema. Klizav teren. Brzopleta generalizacija. Prazno 10. Ako vam neko kaže: „Izlečio sam se od bolesti X zahvaljujući naturopatiji, dokazano je!“ ili „Izgubio sam 5 kilograma za mesec dana zahvaljujući čudotvornoj dijeti, dokazano je!“, ali ne predstavi nikakve studije ili pouzdane podatke – u čemu je najveći problem? Osoba verovatno govori o izuzetnom slučaju. Generalizuje na osnovu ličnog iskustva, bez čvrstih dokaza. Osoba je verovatno pratila naučno potvrđen program. Čudotvorna dijeta verovatno predstavlja revoluciju u ishrani! Prazno Time's up
Dizajnirano sa 