Izmijenjene fotografije, izvučene iz konteksta, pametno kadriranje ili jednostavno optički efekti, slike ponekad zavaravaju... Za svaku sliku, na vama je da odlučite: je li autentična, je li manipulirana, je li montaža? Na vama je red! 1. Veb-sajt objavljuje fotografiju koja navodno prikazuje rat koji je trenutno u toku. Pretragom interneta otkrivate da je ista fotografija korišćena za ilustrovanje drugog sukoba pre nekoliko godina. Koja je manipulacija upotrebljena? Digitalno retuširanje. Slika izvučena iz konteksta. Deepfake. Fotomontaža. Prazno 2. Viralni video tvrdi da su „piramide izgradili vanzemaljci jer je nemoguće da su ljudi tada imali tako naprednu tehnologiju“. Koja pristrasnost je ovde prisutna? Argument iz neznanja („ne znamo, dakle…“). Zabluda lažne dileme. Kružno zaključivanje. Ad hominem napad. Prazno 3. Koja je glavna svrha argumenta ad hominem? Kritikovati tuđu ideju bez ličnog napadanja. Skrenuti pažnju napadanjem osobe koja iznosi argument, a ne samog argumenta. Ponuditi racionalan odgovor na argument zasnovan na činjenicama. Prazno 4. Koja je razlika između dezinformacija i lažnih informacija? Dezinformacija je namerna, dok je lažna informacija nenamerna greška. Lažna informacija je netačna informacija koja se širi bez namere obmanjivanja, dok je dezinformacija plasirana radi manipulacije. Nema razlike; to su sinonimi. Prazno 5. Koje su opasnosti teorija zavere u društvima osetljivim na podele, kao što je Balkan? Pojačavaju nepoverenje između etničkih i političkih grupa. Produbljuju etničke i političke podele, podstiču nepoverenje i potkopavaju dijalog. Nemaju nikakav uticaj na društvo. Prazno 6. Koja se strategija često koristi u teorijama zavere? Naučno zaključivanje zasnovano na ponovljivim eksperimentima. Gomilanje činjenica bez logičke povezanosti (argumentativni mille-feuille). Prihvatanje kritike i kontradiktorne debate. Isključivo citiranje priznatih akademskih izvora. Prazno 7. Prijatelj vam šalje poruku: „Ako su vakcine bezbedne, zašto postoji toliko izveštaja ljudi koji tvrde da su imali nuspojave?“ Koja je logička greška u ovom argumentu? Pristrasnost proporcionalnosti. Argument ad populum (pozivanje na popularnost). Korelacija nije uzročnost. Kružno zaključivanje. Prazno 8. Tokom debate, neko vam kaže: „Naučnici ne žele da priznaju istinu o globalnom zagrevanju, velike kompanije ih plaćaju da lažu!“ Koja je ovde kognitivna pristrasnost u pitanju? Pristrasnost potvrđivanja. Pristrasnost reprezentativnosti. Pristrasnost sidrenja. Pristrasnost dostupnosti. Prazno 9. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Zašto bismo slušali savete ovog političara o ekonomiji? On je propao u sopstvenom poslu!“ Apel na autoritet. Ad hominem. Lažni uzrok. Prazno 10. Zašto su teorije zavere često privlačne? Nude jednostavna objašnjenja za složene događaje i izazivaju snažne emocije. Uvek se zasnivaju na naučnim činjenicama. Pomažu u objektivnom rešavanju problema. Prazno Time's up
Dizajnirano sa 