Izmijenjene fotografije, izvučene iz konteksta, pametno kadriranje ili jednostavno optički efekti, slike ponekad zavaravaju... Za svaku sliku, na vama je da odlučite: je li autentična, je li manipulirana, je li montaža? Na vama je red! 1. Zašto treba biti oprezan sa slikama koje se dele na društvenim mrežama? Zato što mogu biti izvučene iz konteksta. Zato što ih mediji uvek uređuju. Zato što se mogu manipulisati ili falsifikovati. Sve slike pronađene na internetu nužno su istinite. Prazno 2. Viralni video tvrdi da su „piramide izgradili vanzemaljci jer je nemoguće da su ljudi tada imali tako naprednu tehnologiju“. Koja pristrasnost je ovde prisutna? Argument iz neznanja („ne znamo, dakle…“). Zabluda lažne dileme. Kružno zaključivanje. Ad hominem napad. Prazno 3. Prijatelj vam šalje fotografiju nereda u centru grada, tvrdeći da je snimljena danas. Na mreži X pronalazite istu fotografiju na više naloga, podeljenu na hiljade puta. Šta treba uraditi pre nego što poverujete da je autentična? Podeliti sliku kako biste obavestili svoje pratioce o događaju. Proveriti da li je fotografija nastala tokom nekog ranijeg događaja, koristeći obrnuto pretraživanje slike. Verovati samo nalogu koji ju je objavio. Konsultovati više izvora i proveriti da li su o događaju izvestili ugledni mediji. Prazno 4. Šta znači termin „clickbait“? Obmanjujući naslov koji privlači pažnju, ali nema veze sa stvarnim sadržajem teksta. Vrsta informativnog članka koji je tačan i direktan. Video-oglas koji se automatski pokreće kada se članak otvori. Prazno 5. Prijatelj vam šalje poruku: „Ako su vakcine bezbedne, zašto postoji toliko izveštaja ljudi koji tvrde da su imali nuspojave?“ Koja je logička greška u ovom argumentu? Pristrasnost proporcionalnosti. Argument ad populum (pozivanje na popularnost). Korelacija nije uzročnost. Kružno zaključivanje. Prazno 6. Ako vam neko kaže: „Izlečio sam se od bolesti X zahvaljujući naturopatiji, dokazano je!“ ili „Izgubio sam 5 kilograma za mesec dana zahvaljujući čudotvornoj dijeti, dokazano je!“, ali ne predstavi nikakve studije ili pouzdane podatke – u čemu je najveći problem? Osoba verovatno govori o izuzetnom slučaju. Generalizuje na osnovu ličnog iskustva, bez čvrstih dokaza. Osoba je verovatno pratila naučno potvrđen program. Čudotvorna dijeta verovatno predstavlja revoluciju u ishrani! Prazno 7. Koja je razlika između dezinformacija i lažnih informacija? Dezinformacija je namerna, dok je lažna informacija nenamerna greška. Lažna informacija je netačna informacija koja se širi bez namere obmanjivanja, dok je dezinformacija plasirana radi manipulacije. Nema razlike; to su sinonimi. Prazno 8. Koje je pogrešno obrazloženje u ovoj rečenici? „Ili ste za slobodu govora, ili ste protiv demokratije.“ Lažni uzrok. Lažna dilema. Kružno zaključivanje. Prazno 9. Koja se strategija često koristi u teorijama zavere? Naučno zaključivanje zasnovano na ponovljivim eksperimentima. Gomilanje činjenica bez logičke povezanosti (argumentativni mille-feuille). Prihvatanje kritike i kontradiktorne debate. Isključivo citiranje priznatih akademskih izvora. Prazno 10. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Ako ne usvojimo ovaj zakon, društvo će se urušiti i svi ćemo postati siromašni.“ Lažna dilema. Klizav teren. Brzopleta generalizacija. Prazno Time's up
Dizajnirano sa 