Izmijenjene fotografije, izvučene iz konteksta, pametno kadriranje ili jednostavno optički efekti, slike ponekad zavaravaju... Za svaku sliku, na vama je da odlučite: je li autentična, je li manipulirana, je li montaža? Na vama je red! 1. Koje je pogrešno obrazloženje u ovoj rečenici? „Ili ste za slobodu govora, ili ste protiv demokratije.“ Lažni uzrok. Lažna dilema. Kružno zaključivanje. Prazno 2. Dok skrolujete kroz mrežu X, nailazite na članak koji je više puta podeljen i u kojem se tvrdi da su izbori bili namešteni. Kako treba da reagujete? Odmah podeliti članak, jer je široko rasprostranjen, čak i od strane verifikovanih profila. Proveriti autentičnost članka tako što ćete utvrditi ko je autor i na kom je sajtu informacija objavljena. Unakrsno proveriti navode konsultujući druge izvore i videti da li ih je potvrdilo više relevantnih medija i nadležnih institucija. Smatrati članak verovatno tačnim, jer izaziva zabrinutost u vezi sa izbornim procesom. Prazno 3. Koja se strategija često koristi u teorijama zavere? Naučno zaključivanje zasnovano na ponovljivim eksperimentima. Gomilanje činjenica bez logičke povezanosti (argumentativni mille-feuille). Prihvatanje kritike i kontradiktorne debate. Isključivo citiranje priznatih akademskih izvora. Prazno 4. Zašto treba biti oprezan sa slikama koje se dele na društvenim mrežama? Zato što mogu biti izvučene iz konteksta. Zato što ih mediji uvek uređuju. Zato što se mogu manipulisati ili falsifikovati. Sve slike pronađene na internetu nužno su istinite. Prazno 5. Šta znači termin „clickbait“? Obmanjujući naslov koji privlači pažnju, ali nema veze sa stvarnim sadržajem teksta. Vrsta informativnog članka koji je tačan i direktan. Video-oglas koji se automatski pokreće kada se članak otvori. Prazno 6. Zašto su teorije zavere često privlačne? Nude jednostavna objašnjenja za složene događaje i izazivaju snažne emocije. Uvek se zasnivaju na naučnim činjenicama. Pomažu u objektivnom rešavanju problema. Prazno 7. Tokom debate, neko vam kaže: „Naučnici ne žele da priznaju istinu o globalnom zagrevanju, velike kompanije ih plaćaju da lažu!“ Koja je ovde kognitivna pristrasnost u pitanju? Pristrasnost potvrđivanja. Pristrasnost reprezentativnosti. Pristrasnost sidrenja. Pristrasnost dostupnosti. Prazno 8. Koja je glavna svrha argumenta ad hominem? Kritikovati tuđu ideju bez ličnog napadanja. Skrenuti pažnju napadanjem osobe koja iznosi argument, a ne samog argumenta. Ponuditi racionalan odgovor na argument zasnovan na činjenicama. Prazno 9. Ako vam neko kaže: „Izlečio sam se od bolesti X zahvaljujući naturopatiji, dokazano je!“ ili „Izgubio sam 5 kilograma za mesec dana zahvaljujući čudotvornoj dijeti, dokazano je!“, ali ne predstavi nikakve studije ili pouzdane podatke – u čemu je najveći problem? Osoba verovatno govori o izuzetnom slučaju. Generalizuje na osnovu ličnog iskustva, bez čvrstih dokaza. Osoba je verovatno pratila naučno potvrđen program. Čudotvorna dijeta verovatno predstavlja revoluciju u ishrani! Prazno 10. Koji psihološki mehanizam može dovesti do toga da osoba svuda vidi teorije zavere, čak i kada nema dokaza? Mandelin efekat. Pristrasnost proporcionalnosti. Zabluda dvostruke greške. Iluzija transparentnosti. Prazno Time's up
Dizajnirano sa 