Izmijenjene fotografije, izvučene iz konteksta, pametno kadriranje ili jednostavno optički efekti, slike ponekad zavaravaju... Za svaku sliku, na vama je da odlučite: je li autentična, je li manipulirana, je li montaža? Na vama je red! 1. Koja je razlika između dezinformacija i lažnih informacija? Dezinformacija je namerna, dok je lažna informacija nenamerna greška. Lažna informacija je netačna informacija koja se širi bez namere obmanjivanja, dok je dezinformacija plasirana radi manipulacije. Nema razlike; to su sinonimi. Prazno 2. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Zašto bismo slušali savete ovog političara o ekonomiji? On je propao u sopstvenom poslu!“ Apel na autoritet. Ad hominem. Lažni uzrok. Prazno 3. Ako vam neko kaže: „Izlečio sam se od bolesti X zahvaljujući naturopatiji, dokazano je!“ ili „Izgubio sam 5 kilograma za mesec dana zahvaljujući čudotvornoj dijeti, dokazano je!“, ali ne predstavi nikakve studije ili pouzdane podatke – u čemu je najveći problem? Osoba verovatno govori o izuzetnom slučaju. Generalizuje na osnovu ličnog iskustva, bez čvrstih dokaza. Osoba je verovatno pratila naučno potvrđen program. Čudotvorna dijeta verovatno predstavlja revoluciju u ishrani! Prazno 4. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Ako ne usvojimo ovaj zakon, društvo će se urušiti i svi ćemo postati siromašni.“ Lažna dilema. Klizav teren. Brzopleta generalizacija. Prazno 5. Prijatelj vam šalje fotografiju nereda u centru grada, tvrdeći da je snimljena danas. Na mreži X pronalazite istu fotografiju na više naloga, podeljenu na hiljade puta. Šta treba uraditi pre nego što poverujete da je autentična? Podeliti sliku kako biste obavestili svoje pratioce o događaju. Proveriti da li je fotografija nastala tokom nekog ranijeg događaja, koristeći obrnuto pretraživanje slike. Verovati samo nalogu koji ju je objavio. Konsultovati više izvora i proveriti da li su o događaju izvestili ugledni mediji. Prazno 6. Koja kognitivna pristrasnost se često koristi u teorijama zavere? Pristrasnost potvrđivanja. Placebo efekat. Pristrasnost sidrenja. Pristrasnost optimizma. Prazno 7. Koja je glavna svrha argumenta ad hominem? Kritikovati tuđu ideju bez ličnog napadanja. Skrenuti pažnju napadanjem osobe koja iznosi argument, a ne samog argumenta. Ponuditi racionalan odgovor na argument zasnovan na činjenicama. Prazno 8. Šta znači termin „clickbait“? Obmanjujući naslov koji privlači pažnju, ali nema veze sa stvarnim sadržajem teksta. Vrsta informativnog članka koji je tačan i direktan. Video-oglas koji se automatski pokreće kada se članak otvori. Prazno 9. Koja se strategija često koristi u teorijama zavere? Naučno zaključivanje zasnovano na ponovljivim eksperimentima. Gomilanje činjenica bez logičke povezanosti (argumentativni mille-feuille). Prihvatanje kritike i kontradiktorne debate. Isključivo citiranje priznatih akademskih izvora. Prazno 10. Koje su opasnosti teorija zavere u društvima osetljivim na podele, kao što je Balkan? Pojačavaju nepoverenje između etničkih i političkih grupa. Produbljuju etničke i političke podele, podstiču nepoverenje i potkopavaju dijalog. Nemaju nikakav uticaj na društvo. Prazno Time's up
Dizajnirano sa 