1. Koja kognitivna pristrasnost se često koristi u teorijama zavere?
2. U ovoj rečenici, koji je pogrešan argument upotrebljen? „Nema dokaza da vanzemaljci ne postoje, dakle oni moraju postojati.“
3. Tokom debate, neko vam kaže: „Naučnici ne žele da priznaju istinu o globalnom zagrevanju, velike kompanije ih plaćaju da lažu!“ Koja je ovde kognitivna pristrasnost u pitanju?
4. Koji psihološki mehanizam može dovesti do toga da osoba svuda vidi teorije zavere, čak i kada nema dokaza?
5. Prijatelj vam šalje poruku: „Ako su vakcine bezbedne, zašto postoji toliko izveštaja ljudi koji tvrde da su imali nuspojave?“ Koja je logička greška u ovom argumentu?
6. Zašto treba biti oprezan sa slikama koje se dele na društvenim mrežama?
7. Veb-sajt objavljuje fotografiju koja navodno prikazuje rat koji je trenutno u toku. Pretragom interneta otkrivate da je ista fotografija korišćena za ilustrovanje drugog sukoba pre nekoliko godina. Koja je manipulacija upotrebljena?
8. Prijatelj vam šalje fotografiju nereda u centru grada, tvrdeći da je snimljena danas. Na mreži X pronalazite istu fotografiju na više naloga, podeljenu na hiljade puta. Šta treba uraditi pre nego što poverujete da je autentična?
9. Koje je pogrešno obrazloženje u ovoj rečenici? „Ili ste za slobodu govora, ili ste protiv demokratije.“
10. Zašto su teorije zavere često privlačne?
Dizajnirano sa 
