Izmijenjene fotografije, izvučene iz konteksta, pametno kadriranje ili jednostavno optički efekti, slike ponekad zavaravaju... Za svaku sliku, na vama je da odlučite: je li autentična, je li manipulirana, je li montaža? Na vama je red! 1. Viralni video tvrdi da su „piramide izgradili vanzemaljci jer je nemoguće da su ljudi tada imali tako naprednu tehnologiju“. Koja pristrasnost je ovde prisutna? Argument iz neznanja („ne znamo, dakle…“). Zabluda lažne dileme. Kružno zaključivanje. Ad hominem napad. Prazno 2. Tokom debate, neko vam kaže: „Naučnici ne žele da priznaju istinu o globalnom zagrevanju, velike kompanije ih plaćaju da lažu!“ Koja je ovde kognitivna pristrasnost u pitanju? Pristrasnost potvrđivanja. Pristrasnost reprezentativnosti. Pristrasnost sidrenja. Pristrasnost dostupnosti. Prazno 3. Veb-sajt objavljuje fotografiju koja navodno prikazuje rat koji je trenutno u toku. Pretragom interneta otkrivate da je ista fotografija korišćena za ilustrovanje drugog sukoba pre nekoliko godina. Koja je manipulacija upotrebljena? Digitalno retuširanje. Slika izvučena iz konteksta. Deepfake. Fotomontaža. Prazno 4. Koja je glavna svrha argumenta ad hominem? Kritikovati tuđu ideju bez ličnog napadanja. Skrenuti pažnju napadanjem osobe koja iznosi argument, a ne samog argumenta. Ponuditi racionalan odgovor na argument zasnovan na činjenicama. Prazno 5. Zašto su teorije zavere često privlačne? Nude jednostavna objašnjenja za složene događaje i izazivaju snažne emocije. Uvek se zasnivaju na naučnim činjenicama. Pomažu u objektivnom rešavanju problema. Prazno 6. Prijatelj vam šalje fotografiju nereda u centru grada, tvrdeći da je snimljena danas. Na mreži X pronalazite istu fotografiju na više naloga, podeljenu na hiljade puta. Šta treba uraditi pre nego što poverujete da je autentična? Podeliti sliku kako biste obavestili svoje pratioce o događaju. Proveriti da li je fotografija nastala tokom nekog ranijeg događaja, koristeći obrnuto pretraživanje slike. Verovati samo nalogu koji ju je objavio. Konsultovati više izvora i proveriti da li su o događaju izvestili ugledni mediji. Prazno 7. Koja kognitivna pristrasnost se često koristi u teorijama zavere? Pristrasnost potvrđivanja. Placebo efekat. Pristrasnost sidrenja. Pristrasnost optimizma. Prazno 8. Koja je razlika između dezinformacija i lažnih informacija? Dezinformacija je namerna, dok je lažna informacija nenamerna greška. Lažna informacija je netačna informacija koja se širi bez namere obmanjivanja, dok je dezinformacija plasirana radi manipulacije. Nema razlike; to su sinonimi. Prazno 9. Dok skrolujete kroz mrežu X, nailazite na članak koji je više puta podeljen i u kojem se tvrdi da su izbori bili namešteni. Kako treba da reagujete? Odmah podeliti članak, jer je široko rasprostranjen, čak i od strane verifikovanih profila. Proveriti autentičnost članka tako što ćete utvrditi ko je autor i na kom je sajtu informacija objavljena. Unakrsno proveriti navode konsultujući druge izvore i videti da li ih je potvrdilo više relevantnih medija i nadležnih institucija. Smatrati članak verovatno tačnim, jer izaziva zabrinutost u vezi sa izbornim procesom. Prazno 10. Koje su opasnosti teorija zavere u društvima osetljivim na podele, kao što je Balkan? Pojačavaju nepoverenje između etničkih i političkih grupa. Produbljuju etničke i političke podele, podstiču nepoverenje i potkopavaju dijalog. Nemaju nikakav uticaj na društvo. Prazno Time's up
Dizajnirano sa 