Dana 3. maja 2024. godine, na Svjetski dan slobode štampe, Reporteri bez granica (RSF) objavili su svoj godišnji izvještaj, ističući globalno pogoršanje situacije. Ovo izdanje ističe nedovoljnu državnu zaštitu novinarstva i porast napada na slobodu informisanja.
Sve neprijateljskiji politički kontekst
Od pet indikatora u RSF indeksu, očekuje se da će “politički kontekst” zabilježiti najveći pad u 2024. godini, sa ukupnim padom od 7,6 bodova. S obzirom na to da polovina svjetske populacije ove godine izlazi na birališta, RSF upozorava na pad odgovornosti država i instrumentalizaciju medija u kampanjama dezinformacija i uznemiravanja.
U istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, cenzura medija se intenzivira, usvajajući represivne metode inspirisane ruskim modelom. Bjelorusija (167.), Rusija (162.), Azerbejdžan (164.) i Kirgistan (120.) su među zemljama u kojima se situacija pogoršava. U Evropi se izdvajaju i Mađarska, Malta i Grčka.
Porast dezinformacija i deepfakeova
Dezinformacije su u porastu sa sve većom upotrebom generativne vještačke inteligencije. Značajan primjer je slučaj Monike Todove u Slovačkoj, koja je bila žrtva audio deepfake-a prije parlamentarnih izbora, što je doprinijelo širenju proruskih lažnih informacija.
U više od tri četvrtine zemalja, politički akteri aktivno učestvuju u propagandnim i dezinformacijskim kampanjama, a u 31 zemlji se ovo učešće smatra “sistematskim”.
Sloboda štampe na Balkanu
Na Balkanu je situacija sa slobodom štampe i dalje zabrinjavajuća, iako se razlikuje od zemlje do zemlje.
- Albanija : Sloboda štampe je otežana koncentracijom medija i političkim pritiskom. Kritički nastrojeni novinari suočavaju se s prijetnjama i zastrašivanjem.
- Bosna i Hercegovina : Političke i etničke podjele utiču na medije, koji se često koriste kao propagandna sredstva. Napadi na novinare su u porastu.
- Crna Gora : Iako privatna štampa igra važnu ulogu, pritisak vlade i fizički napadi na novinare ostaju stvarnost.
- Kosovo : Situacija je povoljnija, ali novinari se ponekad suočavaju s prijetnjama prilikom istraživanja korupcije ili ratnih zločina.
- Srbija : Sloboda štampe se pogoršala posljednjih godina, s koncentracijom medija pod kontrolom interesa bliskih vladi i snažnom autocenzurom.
- Sjeverna Makedonija : Iako je postignut napredak, političko uplitanje i kleveta novinara ostaju stalni problemi.
Porast dezinformacija i deepfakeova
Dans les Balkans, la situation de la liberté de la presse reste préoccupante, bien que contrastée selon les pays.
- Albanie : La liberté de la presse est entravée par la concentration des médias et les pressions politiques. Les journalistes critiques font face à des menaces et des intimidations.
- Bosnie-Herzégovine : Les divisions politiques et ethniques influencent les médias, qui sont souvent utilisés comme outils de propagande. Les attaques contre les journalistes sont en augmentation.
- Monténégro : Si la presse privée joue un rôle important, les pressions gouvernementales et les attaques physiques contre des journalistes restent une réalité.
- Kosovo : La situation est plus favorable, mais les journalistes sont parfois victimes de menaces lorsqu'ils enquêtent sur la corruption ou les crimes de guerre.
- Serbie : La liberté de la presse s'est détériorée ces dernières années, avec une concentration des médias sous le contrôle d'intérêts proches du pouvoir et une forte autocensure.
- Macédoine du Nord : Bien que des progrès aient été réalisés, les ingérences politiques et la diffamation contre les journalistes restent des problèmes persistants.
Svjetska rang lista: sloboda štampe pod pritiskom
Od 180 zemalja koje je procijenio RSF, 36 je klasifikovano u najgoru kategoriju („vrlo ozbiljna“) , 49 u „tešku situaciju“ i 50 u „problematičnu situaciju“ . Samo 52 zemlje se smatraju zemljama sa „dobrom“ ili „prilično dobrom“ slobodom štampe .
Nordijske zemlje dominiraju rang-listom, a prednjače Norveška, Danska, Švedska, Finska i Holandija . Na drugom kraju ljestvice, zemlje u kojima je štampa najviše potisnuta su Afganistan (-44 mjesta politički), koji pod talibanskim režimom nastavlja drastično ograničavati novinarstvo, Sirija i konačno Eritreja.
Kako procijeniti pouzdanost izvora?
Da bi utvrdio da li je izvor pouzdan, novinar treba da postavi nekoliko pitanja:
- Ko je autor? Da li informacije potiču od priznatog stručnjaka ili nekvalifikovane osobe?
- Koji je datum objave? Stare informacije mogu biti zastarjele.
- Koji medij ili organizacija objavljuje informacije? Neki mediji imaju uredničke stavove na koje utječu politički ili ekonomski interesi.
- Da li izvor ima bilo kakav sukob interesa? Kompanija koja finansira studiju o vlastitom proizvodu može uticati na rezultate.
Veliki izazov za demokratiju
U tom kontekstu, RSF poziva na povećanu mobilizaciju kako bi se zaštitila nezavisnost medija i garantovalo pravo na informisanje. S tehnološkim napretkom i širenjem dezinformacijskih kampanja, sloboda štampe ostaje ključni stub demokratije.
Link do interaktivne mape RSF-a: https://rsf.org/fr/classement
